Hey there, Макила Герила, može li malo seriozne istorije? Guerilla zna priču o mukama „startapera“ Vuka. Vuka Karadžića (pridružujemo se obeležavanju 230. godišnjice rođenja). Kao devetnaetogodišnji mladić, pre 211 godina, čuo je da u Sremske Karlovce dolazi Dositej, pa se iz Tršića tamo uputio da zatraži pomoć u vidu preporuke, stipendije, donacije za putovanje i školovanje, tj. da stari prosvetitelj uloži nešto kredibiliteta i sredstava u Vukove ideje. Naučio je Dositejevu knjigu „Život i priključenija“ napamet s namerom da malo prodebatuje s velikim uzorom, pre nego što mu izloži namere. U Karlovce se uputio pešice, bez para, sa nešto suve hrane, očekujući da će Dositej biti oduševljen i spreman da pomogne. Međutim, naiđe na zatvorena vrata. Stari mislilac nadmeno je odbijao susret sa „tamo nekim“ samoukim momčićem iz „divljine“. Smaranje i protraćeno vreme. Vuk je čekao danima, spavajući po šumarcima, pun nade da će Dositej promeniti mišljenje, tim pre što je u mladosti prošao istu muku. Ipak ništa – vrata Dositeja su ostala zatvorena. Neka. Kao što znamo, nije ga to obeshrabrilo, već ojačalo – tokom narednih decenija radio je šta je naumio potiskujući stare autoritete, jer ako je ideja jaka, uvek je jača od bilo kojih autoriteta, jača od onih koji odlučuju, jača od keša.